У примени биокерамике, неколико уобичајених нано прахова је широко проучавано и примењено:
1. Хидроксиапатит (ХА): Хидроксиапатит је биомиметички керамички материјал са добром биокомпатибилношћу и биолошком активношћу. Нано хидроксиапатит може да обезбеди већу специфичну површину и бољу биолошку активност, а може се применити у областима као што су поправка костију и инжењеринг ткива.
2. цирконијум диоксид (ЗрО2): Нано цирконијум има одличне механичке особине и биокомпатибилност и широко се користи у областима као што су вештачки зглобови, рестаурација зуба и имплантати. На наноскали, цирконијум такође показује ефекат јачања, што може побољшати снагу и жилавост биокерамике.
3. Алуминијум оксид (Ал2О3): Нано глиница има одличне механичке особине, отпорност на хабање и отпорност на корозију, што га чини уобичајеним биокерамичким материјалом. Широко се користи у областима као што су рестаурација зуба, зглобне протезе и поправка костију.
4. Силицијум диоксид (СиО2): Нано силицијум диоксид има високу биокомпатибилност и одличну биолошку активност, што се може користити за побољшање биокерамике и побољшање механичких својстава материјала.
Ови нано прахови могу побољшати биокомпатибилност, механичка својства, биоактивност и разградивост биокерамике прилагођавањем величине и морфологије честица, чинећи их погоднијим за биомедицинске примене. Наравно, специфичан избор врста и примена нано прахова треба да узме у обзир карактеристике материјала и специфичне сценарије примене.
